Оснивач и члан Председништва Покрета РОД, делегат Скупштине дијаспоре и Срба у региону Ђуро Плавшић, дао је интервју и објаснио како његова породица дочекује Васкрс.

 

Đuro Plavšić u srpskoj crkvi u Nemačkoj.

Pravoslavni Veliki petak naši ljudi Snežana i Đuro Plavšić iz Berlina proveli su u pripremanju farbanih jaja i svečanog ručka za Vaskrs u nedelju. To za Plavšiće nije mali i lagan posao, jer njihova velika porodica ima desetak članova.

“ Imaćemo na Vaskršnjem ručku tri ćerke, dva zeta, dva unuka, sina i njegovu devojku. Možda dođu i moje dve sestre, zet i dve sestričine. Pripremili smo jaja i kolače, rakiju, vino, sokove, peći ćemo meso na roštilju i radovati se životu, jer nama je najlepše kada smo zajedno” – iskreno nam govori Đuro Plavšić, ugledni poslovni čovek i srpski aktivista u nemačkoj prestonici.
U Berlinu, naime, pored porodice Đure Plavšića žive i dve njegove sestre sa svojim familijama. Tako da će, najverovatnije sve tri ove srpske porodice da pre Vaskršnjeg ručka u nedelju da posete srpsku crkvu i da se pomole Bogu za zdravlje i bolji život.

“U glavnom gradu Nemačke postoje dve parohije Srpske pravoslavne crkve. Za Vaskrs u njima se neće držati svečana liturgija, zbog zabrane masovnog okupljanja ljudi, ali će svaki vernik moći pojedinačno da uđe u hram, da se pomoli Bogu, da celini ikonu i da zapali sveću za žive i za upokojene” – objašnjava nam Đuro Plavšić, iskreni vernik i saradnik SPC u Nemačkoj.
Došao je pre četiri decenije u Nemačku, napravio je uglednu građevinsku firmu, koju je prodao i otišao u penziju. Danas sa suprugom Snežanom pomaže sinu Nikoli Plavšiću da vode Agenciju za nekretnine. Upravo ovih nedelja njih dvojica završavaju gradnju novog skladišta, koje će da izdaju nemačkim fabrikantima.

“ Kod nas u Nemačku korona virus je došao iznenada kao i svugde u Evropi. Nemci su, međutim, reagovali drugačije nego drugi narodi i zemalje u EU. Nemačke firme i kompanije rade, naravno samo one koje to mogu. To je planska odluka nemačkih vlasti da bi ekonomska šteta od pandemije bila što manja. Nemci su uveli izolaciju i mere zabrane, ali ne totalne, već kontrolisane i samo tamo gde su morale da se uvedu. Tako je odlučila Vlada Nemačke, pa i vlast u svim nemačkim pokrajinama i sam narod se po tome ponaša” – kaže Đuro Plavišić, koji ima zgradu u opštini Špandau, u kojoj živi veći deo njegove porodice.

Građanima Berlina je izlazak iz kuća i stanova napolje dozvoljen i to porodično, dakle zajedno ili sa jednim komšijom. Razmak od dva metra odstojanja mora da se poštuje.
“Mi u Berlinu možemo da odlazimo u trgovinske radnje da kupujemo, kako hranu, druge namirnice, tako i alat, tehničke uređaje i aparate, opremu, sve što ti treba. Nema ograničenog vremena za snabdevanje. Masovna okupljanja građana se ne dozvoljavaju. Policija kontroliše ponašanje ljudi na javnim mestima. Kad uoči nepoštovanje pravila okupljanja policija ne interveniše, ne juri ljude, jer Nemci znaju da su kazne rigorozne i sami se razilaze” – posvedočio nam je Plavšić.

U njegovoj ulici nalazi se jedna “Lidl” prodavnica. Kad je izbila pandemija bila je naprosto opustošena i ispražnjena. Danas je dobro snabdevena hranom. Doduše, voće i povrće nemaju onaj kvalitet, koji je postojao pre pandemije, zato što leži dugo po magacinima, pa počinje da propada.
“Naš porodični i poslovni život je organizovan tako da funkcioniše normalno, koliko je to moguće u ovim ograničenjima. I naš društevni život, rad u klubovima, crkvi i zajednici je ograničen, ali nije zaustavljen” – priča Đuro Plavšić, koji je svojevremeno bio predsednik Srpsko- nemačke zajednice, koja je danas poznata pod nazivom “Mladost”.

Gledajući komšije Nemce, Plavšić primećuje da kako pandemija ne prolazi, da to strašno zamara ljude. Sve veći broj Nemaca, ali i srpskih gastarbajtera u Berlinu počinje javno da govori da Covid -19 nije samo zarazna bolest, već i moderni tehnoliški virus, kojim “vladari sveta žele da stave obične ljude pod svoju kontrolu”.

“ Ovo će sigurno još dugo da potraje, jer ovo nije započeto da bi se stalo, nego će da nas stižu još veći problemi i veća opterećenja. Nećemo moći da živimo kao pre, moraćemo, na primer, svi da budemo vakcinisani. A to će neko da nam naplati i da na tome zaradi milijarde? Očekujemo da će do juna pandemija da padne, ali neće nestati. Posle toga bi trebalo da se održi sastanak svetskih lidera, našto kao “Jalta dva”, na kome će da odlučuju o sudbini sveta, o našoj zajedničkoj budućnosti” – glasno razmišlja Đuro Plavšić zajedno sa svojim zemljacima i komšijama Nemcima.
Plavšić sa kompletnom porodicom živi u Berlinu, ali neprestano vodi brigu i poslove u svom prijedorskom zavičaju i u tazbini u Aranđelovcu. Zabrinut je podjednako i za Srbe u Nemačkoj, a i za Srbe u Bosni i Srbiji.

“Teško je danas da saznaš kako tačno treba, u vreme pandemije i posebno nakon nje, da se ponašaš. Ima jako mnogo informacija oko nas o promenama u državnom sistemu, privredi i kulturi, o ponašanju ljudi. Ima, međutim, i mnogo informacija, koje su dirigovane, da čovek ne može da navodno bira kako će i šta će da radi. Sve je to, ne samo zbunjujuće, već i zabrinjavajuće, jer ljudi traže, ne samo rešenje problema korona virusa, već i problema normalnog života u bliskoj budućnosti” – pita se glasno Đuro Plavšić.

 

Vaskrs jači od pandemije Covid – 19

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *