Суседна и братска Црна Гора данас се налази на око 100 сати до одржавања најважнијих избора у својој парламентарној историји.

Покрет РОД сматра да је излазак црногорских гласача 30. августа 2020. године на бирачка места једно велико референдумско изјашњавање потлаченог народа за обнову истински слободне државе и достојанства сваког поштеног грађанина.

Свој политички став о актуелној ситуацији у Црној Гори поводом предстојећих избора има право да искаже сваки родољуб са ових простора или из дијаспоре. Евентуалне притужбе дежурних антисрпских и антицрногорских нарикача о наводном мешању у унутрашње ствари друге државе биће одмах неутралисане питањем нелегитимног признања тзв.Косова од стране актуелног режима Мила Ђукановића 2008. године, што је драстичан пример грубог мешања у унутрашње послове Србије.

Издајнички потез слања црногорских официра у Книн поводом прославе хрватске геноцидне и проусташке акције „Олуја“ такође спада у тешко нарушавање дипломатских односа са Србијом и Републиком Српском, јер исти они који су донели тако срамну одлуку, у не тако далекој прошлости су одушевљено слали црногорску омладину да се бори за угрожени српски народ у јужној Далмацији и источној Херцеговини.

Подсећамо јавност да је ДПС режим од 1997. године на најбестиднији и отворен начин отпочео антисрпску, а тиме и антицрногорску политику приклањања НАТО зарад добијања личних бенефита осигураних у милијардама долара, нелегално и некажњено стицаних кроз издају сопствене земље и народа. Опустошена црногорска државна имовина, политички скандали, проневере и корупција, удар на државотворност српског народа у Црној Гори, оспоравање језика и писма, формирање парацрквених лакрдијашких структура које нико озбиљан у свету и не узима у разматрање само су део непочинстава које Ђукановићев режим непрекидно фабрикује и приказује као успехе његове тродеценијске „демократске“ владавине.

Ова карикатурална номенклатура која себе назива легалном влашћу, бесправним одлукама и бројним манипулацијама увела је Црну Гору 2006. године у еру тзв. државне самосталности негирајући саме корене и основне атрибуте праве црногорске државности оличене у наслеђу Црнојевића, Балшића и Петровића.

Највиши представници Милове администрације отворено негирају блиставо српство свих племена Катуњана, Примораца, Херцеговаца, Брђана и оригинално обилићевско и косовско црногорство Петра Петровића Његоша, Марка Миљанова и витешког краља Николе, распирују дух заваде у модерном црногорском друштву покушавајући да од Црногораца направе мешавину Црвених Хрвата и монтенегринско – мусолинијевских макаронаша Секуле Дрљевића и Саве Штедимлије. Режимска оркестрирана кампања усмерила се на Србију и Русију, представљајући Ђукановића, Марковића, Бошковића, Мираша, Шуковића и Катнића као заштитнике црногорске државе коју би агресивни Београд и Москва да потчине себи да нема помоћи НАТО, тзв. Косова и Хрватске.

Државни удари, батињања народних првака, прогон слободних медија, хапшења и прогони омладине,свештеника СПЦ и часних појединаца у државним институцијама, отимачина народне воље по локалним самоуправама, рушење храмова, отворени међународни криминал, коверте, поткупљивање сиротиње за гласове, насиље у парламенту над посланицима, лажи о гомилању српске војске на граници, забране званичницима Србије и Српске да уђу у „Монтенегро“ и остала небројена чуда попут неиндентификованих „црногорских полицајаца“ из јужне српске покрајине (са говорном маном).

Ишло је тако и било је све „добро“, ред пљачке па ред уцена, ред фалсификата па ред насиља. Ишло је глатко све док се није ударило на најтврђу воћку српске Спарте – безочни насртаји на Светог Петра Цетињског, манастир Острог и на стотине српских светиња, на срце и душу сваког Црногорца који није више могао нити имао где да узмакне. Чојство се зимус претворило у јунаштво због сулудог, тзв. Закона о слободи вероисповести. Тада је устала читава Црна Гора, од Пљеваља до Котора и од Берана до Никшића. Горски вијенац се поново оплео око свега часног и поштеног. Стотине хиљада људи стало је јединствено у победничке колоне и узвикнуло „Доста“!

Овом народу придружили су се бројни верујући муслимани који добро знају своје комшије и са којима деле исту муку. Дакле, за стотинак сати удариће сила небеска на оне који су веру дали за вечеру и 30 Јудиних сребрењака. Срби, Црногорци и муслимани, унуци четника и партизана, радници и сељаци, синови и кћери црногорске више не треба да страдају попут славних предака на Крусима, Вучјем долу и Мојковцу.

Довољно је само да изађу сви заједно, гласају масовно и муњевито, да силом оловке пониште безнађе, јад, криминал и тако осигурају будућност за Црну Гору, за себе, своју децу и унуке. Диктатор више нема могућност за изборну превару, не може се украсти памет читавом величанственом народу.

За слободну и нову Црну Гору, поштени црногорски свет листом да се изјасни до недељног ручка и за вечеру добија десерт – налози за Спуж и Доброту су исписани.

Не дамо светиње!

Живела Црна Гора!

До победе!


 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *