Познати руски медиј „свпресса“ објавио је чланак са коментарима међународних експерата, који су коментарисали економске резултате транзиције у својим државама. Аутор чланка је Вера Жердјева, познати новинар и експерт за Балкан. 

У својству економског експерта коментар је дао и Председник Покрета „РОД“ Драган Станојевић. 

(Ниже дајемо превод једног сегмента из чланка у ком је говорио Драган Станојевић). 

Када смо 2000 године имали „револуцију“, народу је обећаван небески живот, нове фабрике, велика производња, велике зараде и плате, већа права радника, стабилност, велики економски развој, социјалне бенефиције и висок животни стандард “, подсећа Драган Станоевић, лидер Свесрпског покрета Родољуба Отаџбине и Дијаспоре „РОД“.

Као резултат те „револуције“ добили смо затворене фабрике, које су имале извозно оријентисану производњу, наша конкурентна роба је једноставно престала да се производи. Навешћу Вам један класични пример: у граду Прибој постојала је велика фабрика камиона ФАП      (Фабрика Аутомобила Прибој) у којој су се по лиценци производили и камиони Мерцедес. У тој фабрици је радило око 7.000 људи и производило готово 8.000 камиона годишње! Дакле то је био велики број радних места и плате, које су биле на завидном нивоу.

Сада ова фабрика производи 10 камиона годишње и то за потребе војске Србије,  запошљава око 400 људи, а сви остали су на улици. Исти сценарио се догодио са већином фабрика у Србији. Уместо таквих фабрика отворено је неколико фирми из Турске, Немачке и других земаља у бесцаринским зонама, где сакупљају неке делове за извоз, али од таквих фирми држава заправо нема ништа, а запослени у тим фирмама примају минималне плате, које су иначе неупоредиво ниже него што су некада биле у фабрикама (које су биле у државној својини), док се савремени власници тих „бесцаринских“ фирми бахате, управо за рачун тих радника.

Најгори вид економске стратегије је, када инвестиције привлачите за рачун јефтине радне снаге.  То више личи на савремени робовласнички систем него на здраву и перспективну економију. 

У тим новим фирмама запослени не могу да сањају о таквим правима као што су имали, јер се на пракси показало да запослени не смеју ни да се разболе, јер ће бити отпуштени. Поједини радници су били инфицирани корона-вирусом – и добили су отказ.

Млади напуштају земљу, стручњаци са високим образовањем, радници, а годишње губимо око 60 000 људи. За Србију са седам милиона становника ово су два града годишње! 

Све је ово резултат тог накарадног либералног система, који је наметнут као нова вредност. Он уништава не само економију већ и културу, традицију, породицу и друге вредности и по мени, либерални систем је савремени тоталитарни систем, страшнији од свих осталих које познајемо! – Изјавио је нашем медију Драган Станојевић.

 

Линк на комплетан чланак.

https://svpressa.ru/economy/article/300009/?fbclid=IwAR0gExGzpxQk0RLYM5ZzVvefaW3FS6gpPsiLxK7Y-rKtRbLj4WNoBImmbwQ 

One thought on “Шта је донео либерални систем државама у транзицији?”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *